Propis klanjanja džume na dan bajrama? (fetva Stalne komisije za izdavanje fetvi u Arabiji)

Zahvala pripada Allahu, Jedinom, i neka su salavat i selam na posljednjeg Vjerovjesnika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe.

Imajući u vidu da nam je pristiglo mnoštvo pitanja o tome da li je obavezno klanjati džuma-namaz ako se zadesi na dan bajrama, tj. kada se u jednom danu spoje dva praznika – ramazanski ili kurban-bajram i džuma, kao sedmični praznik (bajram) – postavlja se pitanje: da li je obavezan klanjati džumu onaj ko je prisustvovao bajram-namazu, ili je dovoljno to što je klanjao bajram-namaz pa će umjesto džume klanjati podne? Također, da li se u džamijama uči ezan za podne-namaz ili ne? I druga slična pitanja koja su pristigla.

S tim u vezi, Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja izdaje sljedeću fetvu (odgovor):

Po ovom pitanju prenose se određene predaje od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum. Neke od tih predaja su:

Prva: Predaja Zejda b. Erkama, radijallahu anhu, da ga je Muavija b. Ebi Sufjan, radijallahu anhuma, upitao: „Da li si prisustvovao sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, kada su se u jednom danu sastala dva bajrama?“ Rekao je: „Da!“ Zatim ga je upitao: „Kako je tada postupio?“ „Klanjao je bajram, zatim je olakšao po pitanju džume i rekao: ‘Onaj ko želi da je klanja, neka je klanja!’“ – odgovori on. ¹

Druga: Hadis po Muslimovim kriterijima – kojeg je spomenuo Hakim – jeste predaja Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Doista su vam se u današnjem danu sastala dva bajrama, pa onome ko hoće dovoljan je bajram-namaz i nije obavezan klanjati džumu, ali mi ćemo klanjati džumu.“ ²

Treća: Predaja Ibn Omera, radijallahu anhuma, koji kaže: „Jednom prilikom su se zadesila dva bajrama u jednom danu za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je klanjao ljudima bajram-namaz i rekao: ‘Onaj ko želi da prisustvuje džumi, neka prisustvuje, a onaj ko želi da izostane, neka izostane!’“ ³

Četvrta: Predaja Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Danas su vam se sastala dva bajrama, pa onome ko želi bajram-namaz mu je dovoljan umjesto džume, a mi ćemo, inšallah, klanjati džumu.“ ⁴

Peta: Mursel predaja (prekinutog lanca) Zekvana b. Saliha, koji je rekao: „Sastala su se dva bajrama za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem – dan džume i bajram-namaz, pa je klanjao bajram, a zatim se obratio ljudima i rekao: ‘Prisustvovali ste zikru i hajru, a mi ćemo danas klanjati džumu. Onaj kome je drago da sjedi – tj. u svojoj kući – neka sjedi, a onaj kome je drago da klanja džumu, neka je klanja.’“ ⁵

Šesta: Predaja Ataa b. Ebi Rebbaha, rahimehullah, koji kaže: „Ibn Zubejr, radijallahu anhuma, klanjao nam je bajram-namaz u danu džume, početkom dana (tj. nakon izlaska sunca), zatim smo došli na džuma-namaz, ali on nije došao, te smo klanjali sami. Ibn Abbas, radijallahu anhuma, u to vrijeme boravio je u Taifu, pa smo otišli kod njega i spomenuli kako je postupio Ibn Zubejr, na što je on odgovorio: ‘Postupio je po sunnetu!’“ ⁶

Sedma: Kaže Ebu Ubejd: „Prisustvovao sam bajram-namazu s Osmanom b. Affanom, radijallahu anhu, na dan džume. Klanjao je bajram-namaz prije hutbe (govora), a zatim se obratio prisutnima: ‘O ljudi, doista su vam se u ovom vašem danu sastala dva bajrama, pa onaj kome je drago, od stanovnika Avalija (mjesto na periferiji Medine), da sačeka džumu, neka sačeka, a onaj kome je draže da se vrati svojoj porodici, neka se vrati – ja sam mu to dozvolio.’“ ⁷

Osma: Predaja Alije b. Ebi Taliba, radijallahu anhu, koji je rekao kada su se spojili bajram i džuma u jednom danu: „Onaj kome je drago da obavi džumu, neka je obavi, a onaj kome je drago da sjedi, neka sjedi.“ Kaže Sufjan: „Tj. neka sjedi u svojoj kući.“ ⁸

Na osnovu spomenutih predaja od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nekolicine njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum, kao i onoga što je zastupala velika većina islamskih učenjaka, Stalna komisija izdaje sljedeće propise:

Prvi: Onaj ko prisustvuje bajram-namazu, kao vid olakšice, nije obavezan prisustvovati džumi, nego će klanjati podne-namaz u njegovom vremenu, ali mu je preče i bolje da prisustvuje džumi s ljudima.

Drugi: Ta olakšica ne važi za onoga koji nije prisustvovao bajram-namazu, tako da s njega nije spala obaveznost klanjanja džume, nego je dužan otići u džamiju i obaviti džuma-namaz. Ako ne zatekne dovoljan broj klanjača, koji je uvjet za ispravnost džume, klanjat će podne-namaz.

Treći: Imam u džamiji u kojoj se inače obavlja džuma dužan je uspostaviti džuma-namaz tog dana, kako bi prisustvovali oni koji žele, kao i oni koji nisu klanjali bajram-namaz. Ako se desi da ne prisustvuje dovoljan broj klanjača potreban za džumu, tada će klanjati podne-namaz.

Četvrti: Onaj ko obavi bajram-namaz i uzme olakšicu da ne prisustvuje džuma-namazu, obavezan je klanjati podne-namaz nakon nastupa njegovog vremena, a nikako prije.

Peti: Nije propisano učiti ezan osim u džamiji u kojoj se klanja džuma-namaz, tj. ne propisuje se ezan za podne-namaz tog dana.

Šesti: Mišljenje onih koji kažu da onaj ko obavi bajram-namaz nije dužan obaviti ni džumu niti podne-namaz tog dana – pogrešno je. Islamski učenjaci su ga odbacili, ignorirali i ocijenili neispravnim i čudnim, jer je oprečno sunnetu i vodi ka izostavljanju jedne od Allahovih strogo naređenih obaveza bez jasnog dokaza. Velika je mogućnost da do onih koji zastupaju taj stav nisu došle predaje koje ukazuju da onaj ko prisustvuje bajramu ima pravo izostati s džume, ali je i dalje obavezan klanjati podne-namaz.

Allah, azze ve dželle, najbolje zna, i neka su salavat i selam na našeg Vjerovjesnika Muhammeda, njegovu porodicu i sve plemenite ashabe.

Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja
U potpisu: Šejh Abdul-Aziz b. Abdullah Alu-Šejh, šejh Abdullah b. Abdur-Rahman el-Gudejan, šejh Bekr b. Abdullah Ebu-Zejd i šejh Salih b. Fevzan el-Fevzan.

Prijevod: Amir I. Smajić
Medina, 4. zul-hidždže 1433. god.

1. Predaju su zabilježili Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Darimi i Hakim u Mustedreku, rekavši: „Ovaj hadis je vjerodostojnog lanca prenosilaca, ali ga Buhari i Muslim nisu zabilježili, a postoji i hadis po Muslimovim kriterijima koji ga podupire.“ S njim se složio i hafiz Zehebi, a Nevevi, rahimehullah, u Medžmu’u kaže: „Njegov lanac prenosilaca je dobar.“
2. Predaju su zabilježili Hakim – kao što je prethodilo –, Ebu Davud, Ibn Madže, Ibn Džarud, Bejheki i drugi.
3. Predaju je zabilježio Ibn Madže, dok u verziji Taberanija u Mu’džemul-kebiru stoji: „Sastala su se dva bajrama za života Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem – ramazanski bajram i džuma-namaz. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao im je bajram-namaz, a potom se licem okrenuo prema njima i rekao: ‘O ljudi, doista ste postigli dobro i zadesila vas je nagrada, ali mi ćemo ipak klanjati džumu. Onaj ko od vas želi da klanja džumu s nama, neka klanja, a onaj ko želi da se vrati svojoj porodici, neka se vrati.’“
4. Predaju je zabilježio Ibn Madže, a Busiri kaže: „Lanac prenosilaca je vjerodostojan i sve ravije su pouzdane.“
5. Predaju je zabilježio Bejheki u Es-sunenul-kubra.
6. Predaju je zabilježio Ebu Davud, a također i Ibn Huzejme, ali s malo drugačijom verzijom, na kraju koje stoji: „… Ibn Zubejr reče: ‘Vidio sam Omera b. El-Hattaba da je ovako postupao kada bi se sastala dva bajrama.’“
7. Predaja koju su zabilježili Buhari u Sahihu i Malik u Muvetti od Ebu Ubejda, štićenika Ibn Ezhera.
8. Predaju je zabilježio Abdurrezzak u Musannefu, a u sličnoj verziji i Ibn Ebi Šejbe.