Zahvala pripada Allahu, dželle šanuh, Jednom i Jedinom. Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe.
Spominje se da je halifa Sulejman b. Abdulmelik došao da boravi tri dana u Medini – gradu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Tokom svog boravka, na jednom od skupova, upitao je prisutne: „Da li ovdje, u Medini, ima neko od onih koji su zatekli ashabe Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa da s njim porazgovaramo i da nam kazuje hadise?“
Rekoše mu: „Da, postoji čovjek kojeg zovu Ebu Hazim.“ – poznati tābi‘in, alim, zahid i abid, Seleme b. Dinar el-Mehzūmi, Ebu Hazim el-Medini.
Tada halifa posla nekoga da ga dovede.
Kada je došao, Sulejman ga upita: „O Ebu Hazime, zašto ovakva grubost?“
Ebu Hazim odgovori: „A kakvu si to grubost osjetio od mene?“
Halifa reče: „Sva medinska lica sam upoznao osim tvog. Jedini mi ti nisi došao.“
Ebu Hazim reče: „Pa ne sjećam se da između mene i tebe postoji poznanstvo pa da ti dođem.“
Halifa na to reče: „Istinu si rekao, Ebu Hazime!“
Zatim ga upita: „Ebu Hazime, zašto toliko preziremo smrt?“
Ebu Hazim odgovori: „Zato što gradite dunjaluk, a rušite ahiret, pa vam je mrsko da se iz građevina preselite u ruševine. Eto, zato prezirete smrt!“
Halifa reče: „Istinu si rekao!“
Zatim upita: „Ebu Hazime, kako ćemo doći pred Allaha?“
On odgovori: „Što se tiče onoga ko je bio dobročinitelj, on će doći radostan i sretan – kao što putnik dolazi svojoj porodici nakon dugog putovanja. A što se tiče onoga ko je činio loša djela, on će doći ražalošćen i prestrašen – kao odbjegli rob kada ga pronađu i vrate njegovom vlasniku.“
Nakon toga halifa zaplaka i reče: „O Ebu Hazime, kamo sreće da naiđemo na kakvo dobro kod Allaha radi naših djela.“
Ebu Hazim mu na to reče: „Izvagaj svoja djela prema Allahovoj Knjizi pa ćeš znati šta ti je pripremljeno kod Allaha.“
Halifa upita: „A kako da to saznam iz Allahove Knjige?“
On reče: „Kod riječi Uzvišenog: ‘Čestiti će sigurno u Džennet, a grešnici sigurno u Džehennem.’1“
Halifa upita: „Pa dobro, Ebu Hazime, šta je onda s Allahovom milošću?“
Odgovori: „Ona je blizu dobročinitelja!“
Halifa zatim upita: „Ko je najpametniji od ljudi?“
Odgovori: „Onaj ko nauči i spozna mudrost, zatim druge tome podučava.“
„A ko je najgluplji među ljudima?“ – upita halifa.
Ebu Hazim reče: „Onaj ko se pokorava strastima drugog nepravednika i tako proda svoj ahiret radi tuđeg dunjaluka.“
Halifa ga upita: „Čija se dova najprije prima?“
Odgovori: „Dova iskrenih i poniznih!“
„A koja je najvrijednija sadaka?“ – upita halifa.
On odgovori: „Ona koju ljudi omalovažavaju i podcjenjuju.“
Zatim halifa radoznalo upita: „Ebu Hazime, a šta kažeš o nama i stanju u kojem se nalazimo?“
Ebu Hazim reče: „Poštedi me tog pitanja!“
Halifa reče: „Ali želim da mi uputiš savjet!“
Odgovori: „Ljudi prihvataju hilafet bez savjetovanja s muslimanima, bez jedinstvenog mišljenja i izbora, i onda prolijevaju krv tražeći dunjaluk – a na kraju se njihova vlast i sama ugasi.“
Potom reče: „Kamo sreće da nisu ništa rekli, niti da im je išta bilo rečeno.“
Neko od halifine pratnje povika: „Ružno je to što si rekao, učenjače!“
Ebu Hazim mu odgovori: „Lažeš! Uzvišeni Allah uzeo je zavjet od učenih da će istinu objašnjavati i dostavljati ljudima, a da je nipošto neće skrivati.“
Halifa zatim upita: „O Ebu Hazime, zašto ti ne bi bio naš bliski prijatelj, pa da se okoristimo od tebe, a i ti od nas (novčano)?“
Odgovori: „Allahu, dželle še’nuh, se od toga utječem!“
„A zašto?“ – upita halifa.
Reče: „Bojim se da vam se makar malo ne dodvorim, pa da me Allah zbog toga ne kazni dvostrukom kaznom – i na dunjaluku i na ahiretu.“
Halifa reče: „Onda me posavjetuj!“
Ebu Hazim mu odgovori: „Boj se da te Allah ne zatekne u onome što ti je On zabranio, i pazi da te ne izgubi ondje gdje ti je naredio da budeš.“
Halifa tada reče: „Ebu Hazime, zamoli Allaha da nam podari hajr.“
On odgovori: „O Allahu, ako je Sulejman Tvoj iskreni rob i štićenik – olakšaj mu činjenje dobra; a ako nije, uputi ga da to postane.“
Halifa tada reče nekome od prisutnih: „Mladiću, donesi mi odmah stotinu dinara!“
Potom reče: „Prihvati ovo od mene, Ebu Hazime.“
Ebu Hazim odgovori: „To mi nije potrebno! Nema razlike između mene i drugih kada je u pitanju imetak. Ako ga svima ljudima pravedno podijeliš, uzeću i ja; u suprotnom, nemam potrebe za tim.“
Allah, dželle šanuh, najbolje zna.
Pogledati: Ed-Durerul-behijje fil-elgāzil-fikhijje, str. 138-141, od šejha dr. Muhammeda Arifija
Priredio: Amir I. Smajić
Medina, 20. ša’ban, 1432. h. god.
