PITANJE: Da li otac snosi grijeh cijele porodice zbog zarađenog haram imetka? Naime, jedem namirnice koje moj otac kupi, ali sumnjam da su kupljene od haram imetka. Nemam šta drugo jesti, srednjoškolac sam, nemam svoj novac, ne radim.
ODGOVOR: Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svjetova, Jednom i Jedinom. Salavat i selam neka su na Allāhovog Poslanika Muhammeda, njegovu časnu porodicu i sve plemenite ashābe.
Imetak koji je u potpunosti stečen na halal način dozvoljeno je koristiti, dok je imetak koji je u potpunosti stečen na haram način zabranjeno koristiti. Imetak koji je pomiješan – tj. dio je stečen halal, a dio haram putem – predmet je razilaženja među islamskim učenjacima. Jedni smatraju da je korištenje takvog imetka zabranjeno, drugi da je dozvoljeno, dok treći smatraju da je pokuđeno.
Mišljenje koje je najbliže istini, a koje se uklapa u sveopće ciljeve i smjernice šerijata, jeste da je korištenje takvog imetka općenito pokuđeno. Međutim, udio haram imetka kod ljudi nije jednak – kod nekih je većina imetka stečena haram putem, dok je kod drugih taj udio mali. Shodno tome, što je veći udio harama, korištenje tog imetka je pokuđenije i bliže haramu, a što je manji udio harama, korištenje je manje pokuđeno i bliže potpunom halalu.1
Prenosi se da je neki čovjek došao Abdullahu b. Mes‘ūdu, radijallahu anhu, i upitao ga: „Moj komšija bavi se kamatom, a često me poziva da mu dođem u goste?“ On mu je odgovorio: „Ono što ti se servira, to je tvoje, a grijeh je njegov.“ Sufjan es-Sevri, rahimehullah, dodao je: „Ako znaš da je ta hrana tačno od kamate – nemoj je jesti.“2
Upitan je Hasan el-Basri, rahimehullah, da li je dozvoljeno jesti imetak onih koji se bave razmjenom novca i kamatom, pa je odgovorio: „Allah vam je rekao da židovi i kršćani jedu kamatu, pa vam je ipak dozvolio da jedete njihovu hranu.“3
U tom kontekstu, šejh Abdullatif b. Abdurrahman b. Hasan, rahimehullah, navodi korisno pravilo: „Ako čovjek zna da je imetak haram, kao što je imetak stečen krađom i slično, nije mu dozvoljeno da ga jede (koristi) po jednoglasnom mišljenju učenjaka. Sumnjiv imetak, kojeg je pohvalno ostaviti, jeste onaj za koji se ne zna da li je stečen halal ili haram putem. Imetak koji je razdvojen – tj. zna se šta je halal, a šta haram – takav se smatra jasnim imetkom: halal se jede (koristi), a haram ne jede (ne koristi).“4
Prema tome, ako ste u mogućnosti da se sustegnete od sumnjivog imetka, to je bolje i preče. Međutim, ako niste u mogućnosti – kao što je vaš slučaj – nema smetnje da jedete namirnice koje vam kupi otac, sve dok niste sigurni da su kupljene od jasnog haram imetka. U slučaju da budete sigurni da je riječ o haram imetku, obavezni ste potražiti halal opskrbu, shodno mogućnostima. U nuždi vam je dozvoljeno privremeno jesti takvu hranu, a grijeh je na vašem ocu.
Allāh, dželle šanuh, najbolje zna!
Amir I. Smajić
Medina, 02. zul-hidžde, 1436. h. god.
