Da li je dozvoljeno brijati bradu?

Puštanje brade je sunnet (praksa) Allahovih poslanika, neka je na njih Allahov mir i spas, i njihovih sljedbenika i to je od afitre (upute, čiste vjere) na kojoj su bili svi vjerovjesnici. Aiša, radijallahu anha, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Deset stvari je od fitre: potkraćivanje brkova, puštanje brade…” ¹

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je muškarcima da puštaju brade i krate brkove. Ibn Omer, radijallahu anhuma, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Puštajte brade i kratite brkove.” ² U drugog predaji Ibn Omer, radijallahu anhuma, kaže: “Naredio je (Poslanik) kraćenje brkova i puštanje brade.” ³ Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio: “Potkraćujte brkove, a brade pustite da rastu.” ⁴ U ovim i drugim hadisima puštanje brade došlo je u imperativu, a osnova je kod učenjaka usuli-fikha i logičara da imperativ upućje na obaveznost, osim ako druge popratne indikacije ukazuju na to da se ne misli na strogu naredbu, nego samo na pohvalno djelo, a toga ovdje nemamo.

Dakle, bradu je obaveza pustiti da raste i ne smije se kratiti, ali većina učenjaka dozvoljava da se skrati od brade ono što pređe dužinu šake, dok je sve manje od toga zabranjeno. Kaže Nafi’a: “Ibn Omer, radijallahu anhuma, kada bi obavio hadždž ili umru, uzeo bi bradu šakom, pa bi ono što pređe dužinu šake skratio.” ⁵ Ovaj Ibn Omerov postupak – kako pojašnjava imam Ibn Abdil-Berr – je dokaz da je to dozvoljeno činiti i mimo hadždža, jer da nije dozvoljeno mimo hadždža onda ne bi bilo dozvoljeno ni na hadždžu.” ⁶ Slično Ibn Omeru činio je i Ebu Hurejre, radijallahu anhu, ali mimo hadždža i umre. Ebu Zur’a prenosi: “Ebu Hurejre znao bi uzeti bradu šakom, pa bi ono što pređe šaku skratio.” ⁷ Šejhu-l-islam Ibn Tejmijje (umro 728. h. god.) kaže: “Bradu treba ostaviti da raste, ali ako bi čovjek skratio ono što pređe dužinu šake, to nije pokuđeno.” ⁸ Isti stav prenosi se od mnogih učenjaka od kojih su Atā, Hasan el-Basri, Katade, Ibn Sirin, Ibn Džerir et-Taberi, Gazali, Kadija Ijad, Kurtubi, Ibn Hadžer i drugi. ⁹

Dočim, kada je u pitanju brijanje brade, to je zabranjeno i grijeh prema Uzvišenom Allahu, azze ve dželle, po mišljenju većine islamskih pravnika, čak neki navode konsenzus uleme o tome. Imam Ibn Hazm el-Endelusi (umro 456. h. god.) tvrdi: “Učenjaci su jednoglasni da je brijanje čitave brade unakazivanje i da nije dozvoljeno” ¹⁰ Isto prenosi imam Ebu-l-Hasan Ibnu-l-Kattan el-Maliki (umro 628 h. god.) i kaže: “Složni su učenjaci da je brijanje brade unakažavanje i da nije dozvoljeno.” ¹¹ Hanefijski učenjak Ibnu-l-Humam (umro 681 h. god.) je rekao: ”Kada je posrijedi kraćenje brade više od toga (tj. od više od dužine šake), to niko nije dozvolio.” ¹² Malikijski pravnik Ahmed b. Ganim en-Nefravi (umro 1126. h. god.) tvrdi: “Nema sumnje da je brijanje brade haram kod svih imama jer je suprotno sunnetu Mustafe, sallallahu alejhi ve sellem…” ¹³ Šejh Ibn Baz (umro 1420. h. god.) kaže: “Ne znam da je iko od uleme dozvolio brijanje brade.” ¹⁴

Brijanje brade je, dakle, haram (grijeh) i govor uleme o tome je i više nego jasan. Navest ćemo nekoliko citata:

– Imam Ebu Abdullah el-Halimi (umro 403. h. god.) kaže: “Nikome nije dozvoljeno da obrije bradu (…) Brijanje brade je loše djelo i oponašanje žena.” ¹⁵

– Imam Ebu Abdullah el-Kurtubi (umro 671. h. god.) je rekao: “Brijanje brade je unakazivanje i ne dolikuje razumnom čovjeku da to radi.” ¹⁶

– Šejhu-l-islam Ibn Tejmijje (umro 728. h. god.) kaže: “Brijanje brade je zabranjeno i unakažavanje koje preziru Allah i Njegov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.” ¹⁷, a na drugom mjestu tvrdi: “Brijanje brade je haram.” ¹⁸

– Hafiz Ibn Hadžer el-Askalani (umro 852. h. god.) je rekao: “Moguće je napraviti spoj između predaja (koje se prenose o bradi) na sljedeći način: zabrana se odnosi na brijanje brade ili kraćenje koje je poput brijanja, a dozvola kraćenja se odnosi na ono što pređe dužinu šake.” ¹⁹

– Bedruddin el-Ajni el-Hanefi (umro 855. h. god.) kaže: “Brijanje brade je unakazivanje, a unakazivanje je haram i nije dozvoljeno.” ²⁰

– Šemsuddin el-Hattāb er-Ru’ajni el-Maliki (umro 954. h. god.) je rekao: “Brijanje brade nije dozvoljeno. To je unaka-zivanje i novotarija. Onaj ko obrije svoju bradu zaslužuje da bude kažnjen odgojnom mjerom.” ²¹

– Mulla Ali el-Kari (umro 1014. h. god.) tvrdi: “Brijanje brade je zabranjeno, osim ako brada naraste duža od šake, onda je dozvoljeno skratiti samo ono što pređe dužinu šake.” ²²

– Šemsuddin es-Sefarini el-Hanbeli (umro 1188. h. god.) kaže: “Stav našeg imama (Ahmeda) i naše uleme jeste da je brijanje brade haram.” ²³

– Šejh Muhammed b. Ibrahim Alu Šejh (umro 1389. h. god.) kaže: “Brijanje brade je haram.” ²⁴

– Šejh Abdul-‘Aziz b. Baz (umro 1420. h. god.) kaže: “Nije dozvoljeno brijati bradu.” ²⁵

– Šejh Muhammed Nasiruddin el-Albani (umro 1420. h. god.) je rekao: “Brijanje brade je jedan od grijeha koji je najviše raširen među muslimanima danas.” ²⁶

– Šejh Muhammed b. Salih el-Usejmin (umro 1421. h. god.) kaže: “Brijanje brade je grijeh.” ²⁷

Stoga, ne dolikuje muslimanima da se povode za običajima drugih naroda brijući svoje brade, nego su dužni da ih puste (minimalno u dužini šake) slijedeći u tome sunnet i praksu prvih generacija. Šejh Muhammed el-Emin eš-Šinkiti (umro 1393. h. god.) kaže: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao je bujnu i veliku bradu, a ujedno je bio najljepše stvorenje i najprijatnijeg izgleda. Muslimani koji su osvojili blaga i riznice kisre i kajsara i pred kojima su svi pali poraženi, nijedan od njih nije bio obrijan.” ²⁸

Na kraju bih još samo naveo govor šejha književnika Alija et-Tantavija (umro 1420. h. god.) kao savjet svima nama da budemo iskreni prema sebi i ne upakujemo svoje propuste i manjkavosti u celofan vjere i pobožnosti. Kaže šejh, Allah mu se smilovao: “Kada je riječ o brijanju brade, tako mi Allaha, ne želim spojiti loše djelo i loše riječi. Neću skrivati istinu zato što ja radim suprotno njoj. Neću da lažem na Allaha niti da lažem ljudima. Priznajem pred svima da griješim u tome. Više puta sam pokušavao da popravim tu grešku kod sebe i pustim bradu, ali me nadvlada strast duše i snaga običaja. Molim Allaha da me pomogne protiv mog nefsa, pa da je pustim da naraste.” ²⁹

“… a onaj kome Allah ne da svjetlo neće svjetla ni imati.” ³⁰

Amir I. Smajić

Medina, 25. safer, 1441 god.

1. Muslim, br. 261.
2. Buhari, br. 5892; Muslim, br. 259.
3. Muslim, br. 259.
4. Muslim, br. 260.
5. Buhari, br. 5892.
6. Vidjeti: El-Istizkar, 4/317.
7. Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef, 5/225.
8. Šerhu ‘umdetil-fikh, 1/236.
9. Vidjeti: Ibn Abdul-Berr, Et-Temhid, 24/145-146; Nevevi, El-Medžmū’u, 1/290; Ibn Muflih, El-Furū’, 1/151; Ibn Hadžer, Fethul-Bari, 10/430; Hašija Ibn Abdidin, 6/407.
10. Meratibul-idžma’a, str. 157.
11. El-Iknā’a fi mesā’ilil-idžmā’a, 2/299.
12. Šerhu Fethil-Kadir, 2/348.
13. El-Fevakihu-devani, 2/306.
14. Medžmu’u fetava, 3/373.
15. El-Minhādž fi šu’abil-iman, 3/79.
16. El-‘Ialām bimā fi dinin-nasara minel-fesadi vel-evhām, str. 444.
17. El-Istikame, 2/16.
18. El-Fetaval-kubra, 5/302.
19. Ed-Diraje, 1/281.
20. El-Bināje šerhul-Hidāje, 4/274.
21. Mevāhibul-dželil, 1/216.
22. Šerhuš-Šifā, 1/164.
23. Kešful-lisām, 1/374.
24. El-Fetāva, 2/50.
25. Medžmu’u fetava, 8/376.
26. Hadžetun-Nebijji, str. 7.
27. Eš-Šerhul-mumti’a, 13/538.
28. Edvāul-bejān, 4/631.
29. Me’an-nās, str. 177.
30. Sura En-Nūr, 40. ajet.