Jakut el-Hamevi prenosi:„Ispričao je Ebu Hatim es-Sidžistani: Ušao sam kod El-Esma’ija u bolesti od koje je i preselio. Rekao sam mu: ‘U sebi nosim jedno pitanje koje želim da te pitam.’ On odgovori: ‘Pitaj.’ Pa rekoh: ‘Ispričaj mi šta se dogodilo između tebe i Sibevejha u onoj raspravi.’El-Esma’i reče: Tako mi Allaha, da nisam izgubio nadu u život zbog ove bolesti, ne bih ti to kazao. Dogodilo se da mi je izloženo nekoliko stihova koje je Sibevejh naveo u svojoj knjizi, pa sam ih protumačio drugačije nego što ih je on protumačio. To je došlo do njega, pa sam čuo da je rekao: ‘Neću raspravljati s njim osim u Velikoj džamiji!’Jednog dana klanjao sam u Džamiji, pa kada sam izašao, susreo me. Reče mi: ‘Sjedni, Ebu Seide! Šta ti je sporno u tom i tom stihu, i zašto si ih protumačio suprotno od onoga kako treba?!’ Rekao sam mu: ‘Nisam protumačio osim onako kako treba, a ono što si ti protumačio i zapisao – to je pogrešno!’ Pitaj me, a ja ću ti odgovoriti – i tada sam podigao svoj glas. Pa kada je čuo obični svijet moju rječitost i tečnost u arapskom jeziku, i vidjeli njegov strani naglasak, rekoše: ‘El-Esma’i je nadvladao Sibevejha u raspravi!’ – i to me obradova.Tada mi on reče: ‘Ako si ti, o Esma’i, svjestan onoga što te zadesilo od mene – onda se ja ne osvrćem na riječi ovih ljudi.’ Zatim mi je odmahnuo rukom u lice i otišao.Potom El-Esma’i reče: ‘Sine moj, tako mi Allaha, zaista me od njega zadesilo nešto zbog čega sam poželio da nikada nisam govorio ništa o znanju.’1
Pa da li ovo razumiju oni koji traže podršku u buci i povicima mase koja ne poznaje ono o čemu govori?!
Ovaj događaj pokazuje slabost oslanjanja na navijanja mase u pitanjima znanja i istine. El-Esma’i je, iako veliki učenjak, raspravljao sa Sibevejhom o gramatičkom pitanju. Kada je povisio glas i narod čuo njegovu stranu, nisu presudili po znanju i argumentima, nego su, zbog Sibevejhovog naglaska i stranog porijekla, stali na stranu El-Esma’ija. To je njega obradovalo, ali mu je kasnije došlo do srca da ga je Sibevejh uistinu pobijedio znanjem i argumentom, i da je pogriješio što se uopće prepustio takvoj vrsti rasprave.
Pouka je da se istina ne mjeri po halabuci, povicima i broju onih koji viču, već po dokazima i znanju. Onaj ko traži podršku mase u nečemu što ne razumije, zapravo vara i sebe i druge, a to ga kod Uzvišenog Allaha neće spasiti odgovornosti.
A Allah najbolje zna.
